Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути пост

Питање за размишљање: Зашто су нам битни образовање и култура?

Да ли нам требају образовање и култура? Зашто су нам они битни? Шта они представљају? Најпростије речено образовање и култура представљају основ за потхрањивање ума сваког homo sapiens - а.  Без интелектуално богатог појединца нема ни интелектуално богатог друштва а самим тим нема ни друштвеног напретка. Ако узмемо у обзир да ова два ресурса (образовање и култура) не уживају велику помоћ државе која за њих издваја симболичне своте новца (колико да се каже да издваја) намеће се логично питање - зашто држава има маћехински однос према њима?Да ли је неко уопште размишљао о томе? Посматрано из мог угла дошла сам до следећег закључка:  Држава тј. систем не подржава образовање и културу јер им тако одговара! Као што сам већ написала образовање и култура су храна за интелект народа и друштва  а управо такав народ њима не одговара. Свако ко је интелектуално богат другачије посматра, другачије схвата, другачије мисли и што је најважније другачије одлучује. Као интелектуални производ добијамо кр…
Недавни постови

Како је настала црногорска капа?

Црногорска капа је саставни део црногорске народне ношње. Многи знају како црногорска капа изгледа али ретко ко зна како је она настала и ко је њен креатор?? Наравно, када се каже Црна Гора, прва помисао је Петар II Петровић Његош. Управо је Његош идејни творац ове капе. Ова капа није само пуки део народне ношње она је  по значењу много више од тога. Она симболизује приврженост две државе и њихову заједничку историју. Црвена боја представља крв која је проливена у Косовском боју док црни обод представља жал за страдалима. Пет златних нити симоблизују број векова које је Србија провела под Турцима а оцили симболизују друштвену припадност.  И тако је "најмудрија српска глава" украсила многе главе диљем Црне Горе.
извор "Историја српског народа"др Гојко Десница

Kапитализам - сигуран корак ка пропасти

"Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву капитала." - овако Википедија најкраће објашњава појам капитализам. Када се прочита ова реченица људи је схвате као још једну дефиницију у мору оних које су чули. Економски систем који нам је завладао стигао је са запада (читај Америке мајке неоколонијалног капитализма) а као и све "добро" што нам стиже са те стране света ми смо пригрлили оберучке.  Шта нам је капитализм донео а шта однео може се објаснити на простом примеру? Ако људе поделимо у три класе (виши, нижи и средњи слој) и "укрстимо" их са капитализмом онда то изгледа овако: Нижи слој (који никада није имао ништа) и даље нема ништа, средњи слој (средња класа) која је имала нешто сада нема ни то што је имала а виши слој (који је имао све) сада има још више јер се обогатио на рачун других (средње класе). Пошто су велики појели мале тј. пошто је изумрла средња класа добили смо мегаломане који верују у монобожанство звано профит. Што …

Милан Ракић: Симонида

Ископаше  ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео,
Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану и белу.
И као звезде угашене које, Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју, Далеких звезда што већ не постоје.

Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, — Твоје већ давно ископане очи!

Како се Срби множе дељењем? Одговор зна Душан Ковачевић

Шта рећи о Душану Ковачевићу што већ није речено? Његове књиге говоре уместо њега. "Двадесет српских подела" је књига која на један начин представља сведочанство (о нама и нашим поделама) а на други начин  гласразума (који опомиње да је крајње време да те поделе престану). И као што нас је некад Арчибалд Рајс опомињао да се коначно дозовемо памети тако и Душко у овом делу чини исту ствар. Наше поделе тако глупе, бесмислене и горке Душко представља са одређеном дозом ироније протканом сатиром и хумором тек толико да ову нашу горчину учини подношљивом. Иначе, ово дело је доведено до перфекционизма јер се у њему водило рачуна о сваком детаљу. Ти детаљи су изражени и на  корица књиге која адекватно прати фабулу књиге (одавно тако нешто нисам видела). Као што је у самом делу свака реч на свом месту тако је и на корици (која наизглед делује једноставно) све на свом месту па се већ "на око" могу закључити правци нашег кретања и курс којим нас писац води. Дакле, два различи…

Да нам живи, живи сендвич!

Сендвич, тај мали оброк који се најчешће користи као ужина постао је не само средство за брзу конзумацију већ и средство за брзу просперитизацију. Сендвич је код нас постао део вишенаменске употребе и као такав је доста напредовао. Сендвич не само да храни наше тело већ храни и наш ум. И не само то, српски сендвич је толико напредовао да се користи и као замена за лични доходак. Да, веровали или не али сви ми радимо за сендвич (на различите начине). Неки месечно зараде за празан сендвич (парче хлеба) а неки за пун сендвич јер су мало напреднији. Ови што једу напредније, они поред сендвича зараде и за флашицу воде па је тако њихов доходак нешто већи јер је ипак скупљи живот на хлебу и води него само на хлебу. Са водом или без али чини ми се да су нам сендвичи више посни него мрсни. То је и разумно јер сви живимо у истој држави и није лепо да се делимо на наше (који једу празан сендвич) и њихове (који једу напредније). А и то што више постимо а мање мрсимо је добро за здравље нације.  Мор…

Бранислав Нушић: "Свет" о свету

Е, па добро!... Дакле, опет ће свет казати... опет се мора са светом! Е, па добро кад се мора. Ходи, ходи, свете... Уђи, уђи у скровиште моје среће; уђи, управљај, наређуј, чепркај, развирај!... Дођи, дођи, свете. Ево, има једна кућа, у којој се срећно и мирно живи; остави свете своје бриге, па дођи! Туђом је кућом лакше управљати но својом, туђу је бригу лакше бринути но своју; дођи, наређуј, распоређуј, управљај кад већ нећеш да гледаш своју бригу, кад ти је дража туђа. Дођите сви, сви... Господарите... Једите свој хлеб, а водите моју бригу... Ходите, ви госпе, ви комшике, ви прије, ви познанице; дођите и донесите све новости из туђих кућа и размените их овде код мене, па с новим еспапом, који овде у мојој кући накупујете, зађите даље, зађите од куће до куће: има још кућа где се мирно и лепо живи... Дођите, и ви пријатељи, да ме посаветујете; како да живим са женом, како да се облачим, како да васпитавам децу и како да их удајем? Ја ћу их неговати, ја ћу трошити, ја ћу се мучити а в…

Никола Пашић у истинитој анегдоти

Никола Пашић је свакако један од наших најпознатијих политичара. Иако га од почетка његовог деловања прате велике контроверзе, које су опште познате јавности, ипак има и оних прича које су остале мање познате. Поред свог рада Никола Пашић је у народу остао упамћен и по дугачкој бради. Управо се његова брада, као његов лични печат, нашла у средишту једног разговора између Пашића и његовог унука. Наиме, унук је питао Николу:  "Деда, како ти спаваш? Са брадом изнад или испод јоргана?" На шта му је овај одговорио:  "Не знам."  Једну ноћ док је лежао у кревету Пашић је прво ставио браду изнад јоргана али није могао да заспи. Потом је ставио браду испод јоргана али је епилог био исти. Лежао је у кревету и гледао у плафон до касно у ноћ. На крају је само прокоментарисао: "И бре дете, шта ми уради?"

Драгутин Гавриловић - неправедно понижен и заборављен херој

Када причамо  о нашим славним дедовима и прадедовима као и њиховим подвизима увек помислимо на мање више иста имена. Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, Радомир Путник су на неки начин синоним за храбре војсковође. Међутим, постоје и они који су неправедно одбачени и заборављени. Један од њих је и мајор Драгутин Гавриловић.
Драгутин Гавриловић (Чачак, 25. мај1882. — Београд, 19. јул1945.) је биомајор док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију завршио је 1901. године. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука Моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни "Ратко Митровић". За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и …

Корисне апликације за учење језика ( ПРОВЕРЕНО )

Време у коме живимо се слободно може назвати "време технологије." Како се из године у годину развија технологија тако се развијају и разне апликације. И док неки више воле да играју игрице или да време проведу на друштвеним мрежама, неки проводе време учећи и то уз помоћ апликација. Један од примера апликација за учење су и апликације за учење језика. Многи су скептични по питању њих јер нису сигурни да ли се и колико може научити преко њих? Из личног искуства могу рећи, да може! У овом тексту навешћу пример две апликације.

Acobot или скраћено Acoје апликација за учење енглеског језика. Ова занимљива апликација се заснива на преписци корисника и робота. Конверзација се одвија од најједноставнијих до најсложенијих питања. Као што робот вама поставља питања тако можете и ви њему. Такође, ова апликација има могућности учења кроз говор, текстове, музику, слике, речник који можете сами направити као и кроз тренутне актуелности у свету. Оно што посебно олакшава учење је преводилац …